EVROPSKI KODEKS U BORBI PROTIV RAKA

• 1. Ne pušite. Pušači prestanite što pre da pušite i ne pušite pred drugima.
• 2. Budite umereni u konzumiranju alkoholnih pića.
• 3. Jedite dnevno više povrća i svežeg voća
• 4. Čuvajte se suvišnih kilograma, ograničite unos masne hrane i povećajte fizičku aktivnost.
• 5. Izbegavajte preterano sunčanje, naročito u detinjstvu.
• 6. Primenite stroge propise zaštite pri izlaganju poznatim kancerogenim materijama.
• 7. Ukoliko imate mladež koji menja oblik, veličinu i boju ili krvari, obavezno posetite lekara
• 8. Ako imate uporan kašalj, promuklost, poremećaj u radu creva i mokraćnih kanala uz gubitak na telesnoj težini, obavezno posetite lekara.
• 9. Žene treba da idu redovno na ginekološki pregled, a po potrebi i da se načini bris grlića materice
• 10. Žene treba redovno da pregledaju svoje dojke i povremeno da idu na sistematske preglede

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK RAKA DOJKE
Rak dojke je najčešće zloćudno oboljenje žena, te se pocenjuje da će svaka deseta žena oboleti. Tačan uzrok ove bolesti nije poznat, ali se zna da postoji više različitih faktora koji, ako se nađu zajedno, mogu biti „okidač” ove bolesti.

• godine života - rizik se znatno povećava posle 50. godine
• ako niste rađale ili je vaš prvi porođaj bio posle 30. godine,
• ako ste već lečeni od ove bolesti,
• ako u porodici imate obolelu osobu,
• ako ste rano dobili, a kasno izgubili menstruaciju.
• ako ste gojazni,
• ako ste u detinjstvu ili mladosti bili izloženi velikim dozama zračenja.

SAMOPREGLED I PREGLED DOJKE
Pregled dojki podrazumeva samopregled (kao što je prikazano na crtežima) koji treba same da vršite svakog meseca i pregled dojki kod lekara, koji podrazumeva klinički pregled, mamografiju, ultrazvučni pregled, magmetnorezonantni (MR) pregled i punkciju ili biopsiju dojke.

Samopregled se izvodi u sledećih šest faza:

• U kupatilu Pod tušem uz podignutu jednu ruku iz­nad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipati sve delove dojke. Ne koristiti same vrhove prstiju već njihove završetke i pri pipanju obratiti posebnu pažnju na postojanje zadeb­ljanja, čvorića, tumora i slično. Desnu ruku upotrebiti za pregled leve dojke, a levu ruku za desnu dojku.
• Pred ogledalom Postavite ruke na bokove i čvrsto ih pritiskajući, pokušajte da zategnete grudne mišiće na kojima leže dojke. Istovremeno u ogledalu tragajte za asimetričnim promenama na dojkama u smislu ispupčenja, ulegnuća, uvla­čenja kože ili bradavica. Lakša asime -trija u veličini dojki nije značajna jer je prisutna u najvećem broju žena.
• Pred ogledalom Podižući polagano ruku iznad glave tragajte za napred navedenim prome-nama na dojkama, čije podizanje ruku potencira promene na koži i bradavi­cama, pa postaju lakše uočljive.
• Ležeći položaj Da bi najbolje pregledali desnu dojku, legnite i postavite jastuk pod desnu lopaticu i istovremeno podignite des­nu ruku iznad glave. To omogućava da se dojka rasprostre po najvećoj povr­šini grudnog koša, pa je najtanja i na­jlakša za pregled. Ponoviti pregled i na drugoj strani.
• Ležeći položaj Prilikom pipanja desne dojke koristite vrhove prstiju leve ruke, sa kružnim pokretima, počevši od periferije dojke prema bradavici, najbolje kao kreta­nje kazaljke na satu. Obratite pažnju na ulegnuća i čvoriće. Zadebljanje tki­va na bazi dojke u obliku ruba je nor­malna pojava. Ponovite pregled leve dojke sa desnom rukom.
• Ležeći položaj Na kraju pregleda nežno stisnite bra­davice obe dojke, radi eventualnog ot­krića iscedka ili sukrvice. Ukoliko ste pregledom ustanovili je­dan od pomenutih znakova, obratite se lekaru.

Samopregled i pregled dojki kod lekara uvek vršite u prvoj polovini menstrualnog ciklusa, najbolje onih dana kada prestane krvarenje, a ukoliko nemate ciklus, sami odaberite datum kada ćete iz meseca u mesec pregledati svoje dojke.

Punkcija i biopsija su intervencije koje se izvode tankom ili debelom iglom kako bi se dobio uzorak tkiva ili sadržaj iz čvora u dojci. Dobijeni materijal se šalje na mikroskopski pregled kod patologa. Patolog može videti da li ima malignih ćelija ili se radi o dobroćunoj promeni. Ove intervencije, ukoliko je potrebno, izvode hirurzi u toku palpatornog pregleda ili radiolozi za vreme ultrazvučnog pregleda dojki.

Magnetnorezonantni (MR) pregled dojki je specijalan vid pregleda koji određuje radiolog. Pregled se temelji na primeni magnetnorezonantnog pobuđivanja protona vodonika u našem telu i sasvim je neškodljiv. On se primenjuje onda kada se mamografskim/ultrazvučnim i kliničkim pregledom ne može utvrditi vrsta promene u dojci, a koristan je i za pregled dojki sa silikonskim protezama.

Ultrazvučni pregled dojki se obavlja pomoću posebnog aparata koji se zasniva na primeni ultrazvučnih talasa. Ovaj pregled dojki je potpuno bezbolan i neškodljiv, te se može češće ponavljati. Vrši se kod mladih, kod trudnica, kod žena sa upalom dojki, a često se i mamografski pregled dopunjuje ultrazvukom da bi se dobilo što više informacija o strukturi i promenama u dojci.

Mamografija je rendgensko snimanje dojki pri čemu su doze zračenja savremenim aparatima svedene na minimum. Ovo je danas jedina metoda kojom se može otkriti rak u početnoj fazi. Filmove koje dobijete (mamograme) je neophodno čuvati i poneti ih na svaki sledeći pregled dojki. Svakoj ženi se preporučuje da sa 40 godina načini svoj prvi (bazni) mamogram.

Rak dojke se ne može sprečiti, ali se može dijagnostikovati dok je još u početnoj fazi, dok je manji od 1 cm, kada se ne može napipati i kada ne daje nikakve tegobe. Otkriti rak na vreme znači operacijom se izlečiti, a samim tim znači sprečiti sve komplikacije koje ova bolest nosi.

DINAMIKA SAMOPREGLEDA I PREGLEDA DOJKE

Ukoliko nemate nikakvih tegoba i nemate neki od faktora rizika, savetujemo Vam da pored mesečnih samopregleda dojki izvršite pregled dojki jedanput godišnje kod lekara. Pored kliničkog pregleda, treba obaviti:

• Do 40. godine dojke pregledajte ultrazvučno
• Od 40. do 50. godine mamografski na 2 godine (nalzmenlčno sa ultrazvučnim pregledom)
• Preko 50. godine mamografski pregled svake godine

• 1. Pregled u kupatilu
• 2 i 3. Pregled pred ogledalom
• 4. Pregled u ležećem položaju
• 5. Pregled u ležećem položaju
• 6. Pregled u ležećem položaju

Autori: prof.dr Branislav Gudurić i prof.dr Mladen Prvulović