Samokontrola glikemije ( praćenje vrednosti nivoa šećera u krvi ) naročito je bitna kod dijabetičara na terapiji insulinom. Redovnim merenjem šećera u krvi u kućnim uslovima omogućićete sebi pravilno podešavanje doze insulina, veličine i vremena uzimanja obroka i intenziteta fizičke aktivnosti.

Ukoliko ova tri faktora nisu usklađena, može doći do pojave suviše niskih (hipoglikemija) ili suviše visokih vrednosti šećera u krvi (hiperglikemija). Ova stanja ostavljaju trajne posledice po zdravlje pacijenta i mogu imati potencijalno smrtni ishod.

Veoma je bitno da dijabetičar kao i njegovi bližnji znaju prepoznati simptome hipoglikemije i hiperglikemije.

Simptomi hipoglikemije nastupaju naglo i brzo :

• osećaj slabosti
• zbunjenost
• znojenje ( hladan znoj)
• bledilo i hladna koža
• pospanost
• drhtanje
• uznemirenost, anksioznost, agresivno ponašanje
• glavobolja
• vrtoglavica
• gubitak svesti
• koma

Ovi simptomi nastaju  ukoliko se vrednosti glukoze u krvi spuste ispod 3 mmol/L. Važno je znati da  organizam može zapasti u stanje glikemije i pri nešo višim vrednostima, pri kojima još nema karakterističnih simptoma . Takvo stanje se naziva asimptomatska hipoglikemija i javlja se pri vrednostima glukoze nižim od 3,9 mmol/L.

Postupak u slučaju hipoglikemije je sledeći:

Ukoliko pacijent izmeri vrednost šećera u krvi ispod 3,9 mmol/l ili primeti neke od gore navedenih simptoma potrebno je da:

• Odmah uzme 15-20 g glukoze ili bilo kog drugog šećera oralnim putem- to mogu biti 3 tablete glukoze ( dekstroze ) , 3 kafene kašikice šećera ili meda ( idealno je uzeti razmućeno u vodi ) ili pola čaše zaslađenog soka
• Sačekati 15 min, pa ponovo izmeriti nivo šećera u krvi. Ukoliko je nivo šećera i dalje ispod 3.9 mmol/L, uzeti još 15 g glukoze. Ponoviti postupak do normalizovanja vrednosti šećera u krvi.
• Zatim pojesti lagani obrok ili užinu bogatu ugljenim hidratima.

U slučaju teže hipoglikemije, kada pacijent nije pri svesti i ne može da guta, potrebno mu je dati injekciju glukagona intramuskularno, a kada se osvesti treba da pojede obrok bogat ugljenim hidratima.

Hipoglikemija se često javlja kod pacijenata sa dijabetsom tipa 1, na tzv. bazalno-bolusnom ili intenziviranom režimu primene insulina , kod koji se brzodelujući insulin uzima pre svakog obroka i praktično se doza insulina usklađuje sa količinom ugljenih hidrata u obroku. Ukoliko se obrok preskoči, uzme se manja količina ugljenih hidrata ili se intenzivira fizička aktivnost, a ne smanji se doza insulina, može doći pojave hipoglikemije.

Hipoglikemija je naročito opasna noću, jer je pacijent ne može osetiti na vreme. Deca su naročito osetljiva na stanja hipoglikemije, pa roditelji moraju biti u potpunosti edukovani. Česte i produžene hipoglikemije kod dece i mlađih osoba mogu dovesti do trajnog oštećenja mozga, opadanja intelektualnog potencijala, promena ličnosti i ponašanja.

Simptomi hiperglikemije nastaju postepeno, pri vrednostima šećera višim od 15 mmol/l :

• jaka žeđ
• malaksalost
• pojačano mokrenje
• suva usta
• umor
• pospanost
• sitost
• grčevi u nogama
• zamućen vid
• acetonski zadah (kod dijabetičara tipa 1)

Dijabetička ketoacidoza

Ozbiljno stanje koje je praćeno povišenom koncentracijom tzv. ketonskih tela u urinu.  Ketonska tela ( aceton, acetosirćetna i betahidroksibuterna kiselina) se kod neregulisanog dijabetesa pojačano nakupljaju u organizmu usled pojačane  razgradnje masnih kiselina.To su štetne materije koje su kiselog karaktera i kao takve oštećuju vitalne organe ( mozak, jetra, srce, bubrezi). Usled povećanja njihove koncentracije u krvi ( ketoacidoza) one se pojačano izlučuju urinom ( ketonurija) i oštećuju bubrege. Karakteristična je pojava acetonskog zadaha. Ketonska tela toksično deluju na nervni sistem, oštećuju mozak i dovode do pospanosti i u krajnjem slučaju kome.