MyCSSMenu Save Document

TERAPIJA LEKOVIMA - INSULINSKA TERAPIJA

Ko dijabetičara tipa 2, kod kojih pankreas još uvek luči insulin, ali u manjim količinama, daju se lekovi u obliku tableta ( tzv. oralni antidijabetici) koji pospešuju lučenje preostalog insulina ili pak povećavaju osetljivost tkiva na dejstvo insulina. Vremenom se, pogotovo nakon 60. godine, smanjuje sposobnost pankreasa da luči insulin i povećava se neosetljivost tkiva na izlučeni insulin , pa se pored oralnih antidijabetika u terapiju uključuju i insulini.

Kod dijabetičara tipa 1 sposobnost lučenja insulina je nestala skoro u potpunosti ili u potpunosti, i potrebno je da se on unosi spolja. Kako je insulin hormon proteinske prirode, ukoliko bi se oralno unosio ( putem usta- u obliku tableta ili rastvora ) razgradio bi se dejstvom crevnih sokova pre no što bi stigao da ispolji svoje dejstvo. Zato je neophodno da se insulin unosi parenteralnim putem - ubrizgavanjem u različite delove tela.

Vrste insulina

Nekada se u terapiji koristio svinjski ili goveđi insulin. Danas se uglavnom koristi humani insulin, dobijen sintetski u laboratoriji, kao i tzv. insulinski analozi, kod kojih se minimalnim promenama u strukturi molekula postiže brže ili kraće nastupanje dejstva, te manje oscilacije glikemije tokom dana. U zavisnosti od brzine nastupanja i dužine trajanja dejstva, insuline delimo na :

  1. Insuline sa brzim početkom i kratkotrajnim dejstvom ( tzv. bistri insulin )- rastvori humanog insulina ili insulinskog analoga, sa brzim i kratkim dejstvom.  Humani insulin počinje da deluje u roku od pola sata, pa se i uzima pola sata pre obroka, dok insulinski analog treba uzeti 15 min pre obroka ili čak neposredno pre ili posle obroka.
  2. Insuline sa srednjedugotrajnim dejstvom- suspenzije humanog insulina

( mutni insulin) koji se uzimaju  45 do 60 min pre obroka i moraju se pre upotrebe resuspendovati prema uputstvu porizvođača, kako bi se primenila odgovarajuća doza insulina.

  1. Insuline sa dugotrajnim dejstvom -insulinski analozi koji se uzimaju jednom dnevno, nezavisno od  obroka, ali uvek u isto vreme dana.
  2. Kombinacije insulina brzog dejstva sa insulinima srednjedugog dejstva- suspenzije koje omogućuju brzo nastupanje duže trajanje dejstva insulina. Vreme uzimanja u odnosu na obrok razlikuje se u zavisnosti od vrste insulina tj. analoga.

Najčešći način primene insulina je supkutana primena (potkožno ubrizgavanje), a najčešće u predelu prednjeg trbušnog zida, nadlaktice, bedra, zadnjica tj. sedalni deo.

Za ubrizgavanje insulina danas se koriste insulinski PEN-ovi ili penkale . PEN-ovi ili penkale su specijalno dizajnirane brizgalice , veličine i oblika olovke, sa rezrvoarom koji sadrži insulin i veoma tankim iglama. Pomoću njih omogućeno je jednostavno i precizno doziranje insulina.

Kod osoba koje su na intenziviranoj insulinskoj terapiji , koja podrazumeva višekratnu primenu insulina, i kod kojih postoji veliko variranje glikemije tokom dana, moguća je primena insulinske pumpe, koja omogućava kontinuiranu primenu insulina u vidu spore infuzije tokom celog dana, kao i davanje veće koncentracije insulina pred obroke.

Doziranje insulina se vrši u tzv internacionalnim jedinicama , pri čemu je  koncentracija uvek 100 I.J. po 1 ml insulina. Penovi različitih proizvođača se naizgled neznatno razlikuju, ali je sistem odmeravanja insulina  isti- pokretanjem zupčastog mehanizma u smeru kazaljke na satu odabira se određen broj internacionalnih jedinica koje je potrebno ubrizgati.  Dozu insulina propisuje lekar, ali se ona može i treba podešavati u zavisnosti od vrste i vremena obroka, intenziteta fizičke akivnosti, postojanja infekcije, groznice ilinekog drugog oboljenja, a primenom pena omogućeno je fino podešavnje doze za po 2, ili kod nekih penova i čak 1 I.J.

.

Opšti način ubrizgavanja  insulina je sledeći:

Skinite unutrašnju kapicu sa igle. Uhvatite kožu između palca, kažiprsta i srednjeg prsta (hvat kao pri štipanju), kako bi se odvojila od mišića.
Penkalo držite kao olovku, sa vrhom igle okrenutim na gore. Plasirajte celu iglu u kožu pod uglom od 60° ili 90° u odnosu na ravan kože. Pritiskajte potiskivač umerenom brzinom (nemojte odjednom ubrizgati celu količinu) do kraja.

Ukoliko ubrizgavanje ide otežano, verovatno se mestu uboda preprečila neka žilica ili neki delić nepropusnog tkiva. Stoga je predlog da pen, dok je igla i dalje u koži, malo okrenete radi eventulanog izbegavanja prepreke. Ukoliko ni posle toga niste u mogućnosti da ubrizgate dozu, izaberite novo mesto uboda.

Nakon ubrizgavanja cele doze, i dalje čvrsto pritiskajte potiskivač. Ostanite u tom položaju 6 sekundi (npr. polako brojite do 6), kako biste bili sigurni da je cela doza apsorbovana.

Izvucite pen i mesto uboda pritisnite vatom sa alkoholom. Ne trljajte mesto uboda. Proverite da insulin ne curi ili da se ne pojavljuje krvarenje. Ukoliko se nešto od ova dva pojavi, mesto uboda jedno vreme držite pritisnito vatom ili prstom.

Vratite unutrašnju kapicu na iglu, odvrnite je sa penkala i bacite.

Vratite poklopac na penkalo i odložite do sledeće upotrebe (ne u frižider!).

Kod igala vodite računa da su sterilne (pročitajte datum na pakovanju) i da nisu tupe (ne kidaju kožu, već skoro neosetno ulaze u tkivo).

Vodite računa o bacanju upotrebljenih igala. Najbolje je da za to odredite neku konzervu sa poklopcem (od kafe ili slično) ili ispražnjenu plastičnu bocu (npr. od nekog tečnog deterdženta). Ne koristite providne i staklene posude. Kada je posuda puna, zatvorite je i obezbedite lepljivom trakom pre bacanja u kontejner. Uvek vraćajte pripadajuće kapice na upotrebljene igle i držite pribor van domašaja dece.

Mesta ubrizgavanja insulina:

- Insulin se ubrizgava u jednu od četiri prikazane oblasti:
1. prednji trbušni zid
2. nadlaktice
3. butine
4. sedalni predeo( zadnjica)

Injekcija insulina se daje pod kožu na mestima na kojima je davanje injekcija ove vrste bezopasno.

Mesto uboda treba stalno menjati i izbegavati da se više uboda (jedan za drugim) nađe na istom mestu. Pažljivim rasporedom plasiranja injekcija određene partije kože mogu da se koriste u toku mesec dana (butina, npr.). Tako se promenom partija kože ponovljeno davanje insulina “na isto mesto” obavlja tek posle 2-3 meseca. Ovakav način davanja insulina je najbolji, koža ostaje neoštećena, a insulin iz dobro očuvanog potkožnog tkiva ravnomerno prelazi u krv i organe. U protivnom, može doći do oštećenja potkožnog tkiva (lipodistrofija), što ima za posledicu obustavu davanja insulina na tim delovima kože.

Na slici su prikazana mesta davanja insulina sa njihovim svojstvima apsorpcije (upijanja) insulina.

insulin

Prednji trbušni zid - četiri prsta od pupka je zona koja nije prikladna za davanje injekcija, kao i mesta sa ožiljkom; koristi se zona pojasa, ka kukovima; zone iznad i ispod pupka koristite samo ukoliko postoji pogodno tkivo.

Nadlaktice - izmerite nadlakticu: jedna šaka od ramena na dole i jedna šaka od lakta na gore; preostali središnji deo nadlaktice koristite za davanje injekcija, i to spoljašnji mesnati deo. NIKADA sami sebi nemojte davati insulin u nadlakticu! Insulin se uvek daje u kožni nabor da bi ušao u masno tkivo. Ako se da muskularno, prvo dovodi do hipo, pa do hiperglikemije.

Butine - izmerite butinu: jedna šaka od prepone na dole i jedna šaka od kolena na gore; koristite preostali gornji i spoljašnji deo butine, izbegavajući njen unutrašnji deo.

Zadnjica - koristite gornju spoljašnju zonu.

Mesto davanja insulina određuje i brzinu nastupanja dejstva insulina. Npr, ako ste jako gladni i potrebno vam je brzo nastupanje dejstva, ubrizgajte si insulin u stomak, jer se otuda insulin najbrže resorbuje.

Čuvanje insulina:

Penkalo koje trenutno trošite tj. primenjujete nemojte čuvati u frižideru, jer je primena takvog insulina bolna i može izazvati hipoglikemiju. Čuvajte ga na tamnom mestu, na  sobnoj temperaturi do 30°C. Insulin je stabilan 28 dana do 6 nedelja ukoliko se čuva na hladnom mestu i temp. do 30°C.

Pre upotrebe nove penkale, izvadite penkalo iz frižidera 1-2 sata pre primene.

Ostale penkale, koje trenutno ne trošite, čuvajte u frižideru na temp 2 do 8°C.

Insulin nikako nemojte zamrzavati i ne koristite insulin koji ste greškom zamrzli!!! Takav insulin izgubio je svoja svojstva i može biti neefikasan. Nemojte čuvati insulin blizu odeljka za zamrzavanje u frižideru, niti blizu zamrznute hrane.

Neželjena dejstva primene insulina:

1. Promene na mestu ubrizgavanja- lipodistrofija- ako suviše često ubrizgavate insulin na isto mesto, masno tkivo ispod kože na tom mestu može da se istanji

(lipoatrofija) ili zadeblja (lipohipertrofija). Menjanjem mesta ubrzgavanja sprečava se pojava ovakvih promena na koži. Ako primetite udubljenja ili vam koža otvrdnjava na mestu ubrizgavanja, obratite se svom lekaru jer ove reakcije mogu značajno promeniti način resorpcije insulina sa tog mesta, pa samim time i njegovo dejstvo.

2. Alergija- na mestu ubrizgavanja mogu se pojaviti crvenilo, otok i svrab kao znaci lokalne alergijske reakcije. One obično prestaju posle nekoliko nedelja primene insulina, a ukoliko se to ne desi, obratite se svom lekaru. Ukoliko se ove promene šire na ostale delove tela, ako počinjete da se naglo znojite, osećate mučninu, vrtoglavicu, lupanje srca- odmah potražite lekarsku pomoć.

3. Otekli zglobovi - na početku terapije insulinom, može doći do zadržavanja vode i oticanja zglobova, koje je prolazne prirode.

4. Poremećaji vida- mogu se pojaviti na početku insulinske terapije, ali brzo prolaze.

Kako biste izbegli greške koje su posledica pogrešnog rukovanja penkalom, primene neadekvatne doze ili pogrešnog načina ubrizgavanja insulina, a koje se manifestuju pojavom hipoglikemije ili hiperglikemije, strogo pratite upute proizvođača i vašeg lekara.

Delovi teksta preuzeti sa sajta www.diabeta.net